Pr­čanj­ska pa­šti­ca­da, ko­jom je za­o­kru­že­na kar­ne­val­ska fe­šta u ovom bo­ko­ko­tor­skom mje­stu, uz pu­no smi­je­ha, za­ba­ve i do­brog ras­po­lo­že­nja odr­ža­na je u su­bo­tu u Do­mu kul­tu­re u zna­ku ju­bi­le­ja – če­ti­ri de­ce­ni­je ne­pre­kid­nog odr­ža­va­nja ove je­din­stve­ne ku­li­nar­sko-za­bav­ne fe­šte. Ovo je je­din­stve­na fe­šta re­zer­vi­sa­na sa­mo za mu­škar­ce, gla­ve pr­čanj­skih do­ma­ćin­sta­va i nji­ho­ve pri­ja­te­lje. U ime or­ga­ni­za­to­ra, is­pred mje­sne za­jed­ni­ce go­sti­ma je na­zdra­vio Zvon­ko Usa­no­vić. Di­žu­ći ča­še i na­zdra­vlja­ju­ći sa „ži­vje­li”, svi pri­sut­ni su usta­li i za­jed­no ot­pje­va­li re­fre­ne iz pje­sme „Ju­go­sla­vi­jo”, či­me su po­ka­za­li svo­ju pri­vr­že­nost ko­smo­po­li­ti­zmu. Uz vi­no „Plan­ta­ža” i „nik­šić­ko pi­vo” ima­li su pri­li­ku da uži­va­ju u uku­snim za­lo­ga­ji­ma pa­šte sa ju­ne­ćim me­som (ju­ne­ći gu­laš), ko­ju su pri­pre­mi­le vo­lon­ter­ke, do­ma­ći­ce iz Pr­ča­nja: glav­na ku­va­ri­ca Go­ri­ca Ami­do­vić i nje­ne po­moć­ni­ce Lji­lja Gran­dis, Dra­ga­na Vu­ko­tić, Ve­ra Mar­ko­vić i Zo­ri­ca Bje­la­no­vić, ko­ji­ma je u po­slu­ži­va­nju po­ma­gao Goj­ko Jo­va­no­vić. Za ovu pa­šti­ca­du su po­di­je­li­le oko 180 por­ci­ja, a za pri­pre­mu je­la upo­tri­je­bi­le su 15 ki­lo­gra­ma pa­šte i 30 ki­lo­gra­ma me­sa. Na­kon ve­če­re, Zo­ran Br­gu­ljan i Se­mi Po­ček pro­či­ta­li su „Te­sta­ment Kar­ne­va­la”, u kom su na du­ho­vit na­čin pod­sje­ti­li na ne­ke smi­je­šne do­go­dov­šti­ne po­je­di­nih mje­šta­na to­kom mi­nu­le go­di­ne, a ko­je su na ori­gi­na­lan na­čin, u bo­ke­škom žar­go­nu, tek­stu­al­no uob­li­či­li 15 čla­no­va kar­ne­val­skog od­bo­ra. Usli­je­di­le su aneg­do­te i ša­le ko­tor­skog hu­mo­ri­ste Dra­ga­na Sklen­de­ra Pe­lea, za­či­nje­ne mu­zi­kom u iz­ved­bi Sa­še iz ri­san­ske gru­pe „Hip­nos”. Je­dan od re­dov­nih uče­sni­ka svih pa­šti­ca­da od `76. go­di­ne na­o­va­mo je i Mu­lja­nin Fi­lo Bi­sku­po­vić, za ko­ga ovo dru­že­nje sa go­di­na­ma sve vi­še i vi­še zna­či.
– Što sam sta­ri­ji sve mi vi­še zna­či dru­že­nje sa lju­di­ma ko­je znam kao mla­đe i sta­ri­je, tu se na­đe­mo. Pra­vo mu­ško dru­že­nje, bez že­na, ali tra­di­ci­o­nal­no, uz ša­le na bo­kelj­skom je­zi­ku. Vi­dim da i mla­di to ra­zu­mi­ju, svi su na­smi­ja­ni, ras­po­lo­že­ni, no­ćas je baš pu­no. Naš Pe­le je ori­gi­na­lan i du­ho­vit, čak i ne­ke sta­re stva­ri u nje­go­voj in­ter­pre­ta­ci­ji zvu­če su­per. Uz pu­no ve­se­lja i smi­je­ha ov­dje sret­nem lju­de ko­je ne sre­ćem to­kom go­di­ne, is­pri­ča­mo se i div­no za­ba­vi­mo – ka­že Fi­lo.
Za­dr­ža­la se li­je­pa, sta­ra tra­di­ci­ja, a ima pu­no mla­dih ko­ji su sve to pri­hva­ti­li i ko­ji će to na­sta­vi­ti, to je naj­ve­ći kva­li­tet ove ve­če­ri, sma­tra advo­kat Bo­ško Gr­gu­re­vić, glav­ni ured­nik hu­mo­ri­stič­ko-sa­ti­rič­nog li­sta „Ća­ku­lo­na”. On je igrom slu­ča­ja, kao član Grad­ske mu­zi­ke Ko­to­ra, a svi­rao je pr­vi „đe­nis” (hor­nu), pri­su­stvo­vao ob­no­vi pa­šti­ca­de, ko­ju sma­tra „ve­li­kom pr­čanj­skom tra­di­ci­jom”.
– U vri­je­me ne­ma­šti­ne po­sli­je Pr­vog svjet­skog ra­ta je­dan od naj­bo­ga­ti­jih Pr­ča­nja­na, Mon­do Sbu­te­ga, od­lu­čio je da po­ča­sti si­ro­ti­nju i to je ko­ri­jen „pa­šti­ca­de”. Mi­lo mi je što se do­sta go­di­na po­sli­je to­ga na­šlo vo­lje, ener­gi­je i hra­bro­sti da se taj pre­li­je­pi obi­čaj ob­no­vi 1976. go­di­ne. Ta­da, kad su vra­ti­li Pr­čanj­ski kar­ne­val, vra­ti­li su i Pa­šti­ca­du, ko­ju su bi­li uki­nu­li po­čet­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta. To mi je is­pri­čao po­koj­ni dok­tor Mla­den Đu­nio, a nje­mu je is­pri­čao Ru­di Đu­nio, ad­mi­ral Bo­kelj­ske mor­na­ri­ce – evo­ci­rao je svo­je uspo­me­ne Gr­gu­re­vić i po­di­je­lio ih sa či­ta­o­ci­ma „Da­na”. Is­ti­ču­ći zna­čaj ovog ju­bi­le­ja, Zvon­ko Usa­no­vić nam je is­pri­čao ka­ko su se ne­ko­li­ko en­tu­zi­ja­sta te 1976. go­di­ne na­šli u po­po­dnev­nim sa­ti­ma u ne­koj ko­no­bi i do­go­vo­ri­li ka­ko da uob­li­če pa­šti­ca­du. Me­đu nji­ma je bio To­ni Gran­dis, pr­vi kon­struk­tor pr­čanj­skih kar­ne­va­la, kao i čla­no­vi ta­da­šnjeg od­bo­ra Ma­to Usa­no­vić, To­ni Ka­te­lan, Đu­ro Usa­no­vić, To­ni Ru­sko­vić, Ton­ći Br­gu­ljan, ko­ji je još uvi­jek živ iz te ge­ne­ra­ci­je. Ovi lju­di su po­če­li sa pa­šti­ca­dom tih se­dam­de­se­tih go­di­na, ka­da su bi­li mom­ci od 18–20 go­di­na. Me­đu naj­sta­ri­jim zva­ni­ca­ma bio je de­ve­de­se­to­go­di­šnji Ra­de Po­po­vić.
Pa­šti­ca­du su po­mo­gli broj­ni pri­ja­te­lji iz Pr­ča­nja i iz svih okol­nih mje­sta ko­tor­ske op­šti­ne, ko­ji ho­će da se ova li­je­pa tra­di­ci­ja odr­ži.
M.D.PO­PO­VIĆ